СЛАВА ШАЈКАШИМА
Раздерасте пoмрчину, Па вам сунце сијат поче…
Слава вама, дични синци, Што свладасте све тешкоће.
Ону љагу, црну љагу, Свест је ваша сад опрала.
Ој Шајкашу, стари знанче, Сад си опет чиста „Лала“.
Колко црии беху санци, Толко лепша данас јава,
А што дубља та Мутњача, Толко виша ваша слава.
Одолесте сребру, злату,
Претњи, мрежи, води, вину,
Прегазисте мутну воду, Да дођете на чистину.
Ој молери, дижите се, Па цртајте слике ове,
Како Шајкаш воду гази Кад га српски понос зове.
До грла му мутна вода,
Мого ј’ пропаст у поноре, Ал’ без страха, снагом нада, Шајкаш иде на изборе.
Измолујте слику ову, —
Излож’те је целом свету, Колко жртав’ Шајкаш трпи
Да достише свету мету.
Има места и крајева
Где изборе подлост каља, Из те слике многи могу Научит се од Србаља.
И теби ће, мој Шајкашу, Овај спомен наук бити,
Да Мутњаче таке нема Која с’ не да прегазити.
Ј.Ј. Змај